Evropska unija
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 22 | Nivo: Ekonomski fakultet

SADRŽAJ
Uvod...............................................................................2
Nastanak i razvoj Evropske unije...................................3
Evropska monetarna unija..............................................6
Ugovor iz Mastrihta........................................................8
Karakteristike Evropska unije........................................10
Organi Evropske unije....................................................11
Odnos Evropske unije i Srbije.......................................16
Istorijat odnosa Evropske unije i Srbije.........................17
Rezolicija o pridruživanju Evropskoj uniji....................20
Zaključak........................................................................21
Literatura........................................................................22
UVOD
Evropska unija kao specifičan oblik organizovanja država nije mogla nastati „odjednom niti po nekom jedinstvenom planu“. Evropske države sa svim svojim specifičnostima i razlikama mogle su prihvatiti ideju „ujedinjene Evrope“ samo pod uslovom međusobnog poštovanja i uvažavanja kulturnog i političkog identiteta, a to je podrazumevalo „ujedinjenost u različitosti“ umesto težnje ka potpunoj unifikaciji i negiranju pomenutih razlika.
Evropske države su se najpre povezivale ekonomski odnosno funkcionalno. Integracija se prvo ostvarivala tamo gde je to bilo moguće i prihvatljivo za sve (ekonomska integracija), zatim se postupno razvijala međusobna saradnja država u oblasti spoljne politike i pravosuđa i unutrašnjih poslova, pri tom nikada ne gubeći iz vida viziju Evrope – ono u šta je ona pretendovala i pretenduje da se razvije.
Dakle, tajna leži u postupnosti i funkcionalnosti kao temeljima integrisanja evropskih država, a još važnije u međusobnom poštovanju i prihvatanju kulturnih, nacionalnih i verskih razlika unutar evropskih država ali ne kao nečega o čemu treba pregovarati, već naprotiv u njihovom shvatanju kao bogatstvu svih evropskih naroda i neprocenjive riznice evropske kulturne baštine.
Spremnost država članica EU da prihvate i pomognu do sada najveće proširenje Unije, a time i države iz Centralne i Istočne Evrope govori u prilog principima integracije evropskih država i poštovanju osnovnih načela EU.
Predviđajući postupnost u preuzimanju obaveza od strane novih država članica EU je iskazala spremnost da olakša i pomogne svoje evropske susede na putu ka integraciji u strukture EU ali je, takođe, ukazala na nužnost usvajanja modernih evropskih standarda od strane novih država članica i njihovu ugradnju u sve sfere društvenog i političkog sistema, kako bi EU nesmetano funkcionisala i nakon proširenja. Na ovaj način bi se omogućilo da demokratske vrednosti koje države članice neguju i dele godinama postanu sastavni deo političkog i kulturnog života novih članica i da se na taj način obezbedi širenje i razvoj evropske demokratske tradicije.
NASTANAK I RAZVOJ EVROPSKE UNIJE
Iako ideja o ujedinjenoj Evropi seže daleko u prošlost, tek se pedesetih godina XX veka beleže prvi koraci ka današnjoj Evropskoj uniji. Velika razaranja koja su se desila na tlu Evrope u toku Prvog i Drugog svetskog rata, otvorila su prostor za razmišljanje o tome kako prevazići postojeće antagonizme među evropskim državama i učiniti da se rat ne ponovi. Trebalo je naći zajednički imenitelj oko koga bi sve, ili većina država Evrope, među kojima i, u Drugom svetskom ratu pobeđene, Nemačka i Italija, mogle da se ujedine.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]